Свети Стефан Дечански

Да се с правом, по много чему, ставља раме уз раме са Светим Савом, потврђује његово житије. Зато користимо овај начин да сваког неупућеног упознамо са овим дивним примером кротости, самопожртвовања, царевања као што царују Христови следбеници...

Свети мученик Стефан Дечански био је син краља Милутина и отац цара Душана.По наређењу необавештеног оца био је ослепљен,а по наређењу

лакомисленог сина био је у старости удављен. При ослепљењу јавио му се Свети Никола у храму на Овчем пољу, и показао му његове очи рекавши: "Стефане, не бој се, ево твојих очију на моме длану, у своје време ја ћу ти их вратити". Пет година провео је у Цариграду као заточеник у манастиру Сведржитеља (Пантократора). Својом мудрошћу и подвигом, кротошћу и благочешћем, трепељивошћу и благодушношћу превасходио је Стефан не само све монахе у манастиру него и сав Цариград. Када се наврши пет година, јави му се опет Свети Никола и рече му: "Дошао сам да испуним своје обећање". И осени слепог краља крсним занемњем, и краљ прогледа. Из балгодарности Богу саградио је храм Дечански, једно од ретко дивних дела византијске уметности и један од најзнаменитијих споменика негдашњег српског благочешћа. Свети краљ Стефан са Светим Савом и Светим кнезом Лазаром чини једну предивну тријаду од светости, благородства и самопожртвовања, које је Српски народ дао. Као мученик проживео је свој земни век, и као мученик окончао 1336. године.

Ако је икада седео на престолу земаљског царства цар светитељ, то је био Свети краљ Стефан Дечански. Грци, који су словене иначе сматрали варварима, дивили су се лепоти душе Светог Стефана, као једном најређем чуду тога времена. Када цар Кантакузен посла к Милутину државним послом игумана манастира Пантократорова, између осталог упита краљ Милутин и о своме сину Стефану. "Питаш ме ,краљу, о другом Јову", рече му игуман; "буди уверен да његова убогост стоји више твоје краљевске величине". Цар грчки најпре је поступао са Светим Стефаном сурово: прво га затвори у једно оделење дворца, и забрани свакоме приступ к њему. А потом га преда у манастир Пантократор, с тим, да би тамо под тешким подвигом монашким ослабио и пропао. Но, блаженог Стефана Бог је чувао, и он је подносио подвиге поста и молитве као најбољи монах. О мудрости његовој почело се говорити по целом Цариграду, па га је и цар почео уважавати и све чешће тражити савете од њега.

Ово су нам, између осталог, савременици пренели о овом светом краљу. Видевши његово верно служење своме Творцу, Господ свезнајући овенча га венцем вечне славе, те поста моћни заштитник свих који му се обраћају за молитвено заступништво пред Престолом Оца нашег небеског.